Kjoto protokol je međunarodni sporazum povezan sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC). Glavna razlika između Protokola i Konvencije je ta da Konvencija podstiče industrijalizovane zemlje da stabilizuju emisije gasova staklene bašte, a Protokol ih obavezuje da to urade.

Imajući u vidu da su uglavnom razvijene zemlje odgovorne za trenutno visok nivo emisija gasova staklene bašte u atmosferi, što je rezultat više od 150 godina industrijske aktivnosti. Protokol stavlja teži teret na razvijene zemlje po principu “zajedničke ali diferencirane odgovornosti”.

Republika Srbija članica je Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime od 10. Juna 2001. godine.

Kjoto porotokol je stupio na snagu za Republku Srbiju 17. Januara 2008. godine. S obzirom na ne-Aneks I status, Republici Srbiji ratifikacnijom Protokola nisu uvedene nove obaveze, odnosno obaveze kvantifikovanog smanjenja emisija GHG  prvom obavezujećem periodu 2008-2012. godina.


http://en.wikipedia.org/wiki/United_Nations_Framework_Convention_on_Climate_Change#Annex

Nakon stupanja na snagu Protokola, Republici Srbiji, u skladu sa nacionlanim intreresima na dobrovoljnoj onsnovi, posao je dostupan Mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola (CDM).

Osnovni kriterijumi učestvovanja u CDM projektima su:

  1. Ratifikacija i stupanje na snagu Kjoto protokola,
  2. Učestvovoanje u projektima na dobrovoljnoj osnovi,
  3. Uspostavljanje nacionalnog tela za sprovođenje projekata mehanizma čistog razvoja u okviru Kjoto protokola (DNA).

U skladu sa odredbama iz stava 37 (a) i 40 (a) o modelitetima i procedurama za CDM projekte, registracija predloženih CDM projekata može započeti tek kada je pismo odobrenja dobijeno od DNA države ugovornice Konvencije u kojoj se predloženi CDM projekat implementira tzv. Zemlji domaćinu

DNA se može definisati kao ministarstvo, organizaciona jedinica u okviru ministarstva ili drugi ovlašćeni subjekt imenovan od strane države ugovornice Kjoto protokola da proverava i dalje nacionalno odobrenje za projekte predložene u okviru Mehanizma čistog razvoja (Izvor UNFCCC rečnik o promeni klime)

Kjoto protokol se generalno vidi kao prvi važan korak ka istinskom globalnom režimu za smanjenje emisija koji će stabilizovati emisije gasova staklene bašte, i pruža osnovnu strukturu budućeg međunarodnog sporazuma o klimatskim promenama. Do kraja prvog perioda obaveza Kjoto Protokola u 2012. godini, mora da se dogovori i ratifikuje novi međunarodni pravni okvir koji može da dovede do strogih smanjenja emisija za koje Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) jasno ukazuje da su neophodne.

http://www.ipcc.ch/

Više informacija o Kjoto protokolu može se naći ovde.

http://unfccc.int/kyoto_protocol/items/2830.php