Svrha toplotne izolacije

Da bi zadovoljili današnje propise i gradili u skladu sa savremenim preporukama energetske efikasnosti, sve spoljašnje konstrukcije potrebno je toplotno izolovati. Spoljašnji zid, kao jedan od građevinskih elemenata koji čine objekat, ostvaruje toplotnu zaštitu objekta sa ciljevima da zaštiti korisnike objekata od nedovoljne ili suvišne toplote, od atmosferskih uticaja, od prodora vetra, prašine i zagadjenog vazduha. Takodje, zadatak ovog zida je i da stvori udobne uslove boravka, odnosno da pruži dobru akumulativnost toplote kako osećaj ugodnosti ne bi bio prekinut usled nagle promene u režimu grejanja ili nagle promene spoljašnje temperature.

Spoljašnji zid treba da omogući propuštanje pare bez pojave kondenzata na njihovim spoljašnjim površinama i u unutrašnjosti, da obezbedi uštedu toplotne energije namenjene za grejanje prostorija odnosno smanji toplotne dobitke u prostorijama koje se hlade, da obezbedi otpornost objekta prema požaru, da pruži zaštitu od spoljašnje buke. Toplotni gubici kroz spoljašnje zidove iznose i do 40% ukupnih toplotnih gubitaka u neizolovanoj kući, zbog čega se velika pažnja posvećuje pravilnoj ugradnji i izboru termoizolacionog materijala. Ulaganja u toplotnu zaštitu ne predstavljaju dodatno finansijsko opterećenje ako ta ulaganja posmatramo kroz njihove dugoročne pozitivne efekte: trajna finansijska ušteda usled manje potrošnje energije za grejanje, održavanje povoljne klime unutrašnjih prostorija, duži životni vek objekta.

Prilikom projektovanja spoljašnjih gradjevinskih konstrukcija treba poštovati princip da sa spoljne strane konstrukcije postavimo što paropropusnije materijale kako bi omogućili nesmetan prolaz vodene pare i smanjili mogućnost nastajanja unutrašnje kondenzacije. Dobro poznavanje toplotnih svojsava građevinskih materijala jedan je od preduslova za projektovanje energetski efikasnih zgrada. Toplotni gubici kroz građevinski element zavise o sastavu tog elementa, orijentacije i koeficijenta toplotne provodljvosti. Što je koeficijent toplotne provodljivosti manji, to je toplotna zaštita objekta bolja.
Debljina toplotne izolacije koja se preporučuje za naše područje je minimum 8 -12 cm.

Vrste toplotne izolacije i materijali

Najpoželjniji materijal za izolaciju je kamena vuna jer je dobar izolator i ima mogućnost difuzije pare, a na drugom mestu se nalazi stiropor.
Pri izboru materijala za toplotnu zaštitu objekta treba osim toplotne provodljivosti uzeti u obzir i druge karakteristike materijala kao što su protivpožarna otpornost, faktor otpora difuziji vodene pare, tvrdoća, stistljivost, trajnost, otpornost na vlagu i drugo.
Na tržištu postoji i pojavljuje se veliki broj izolacionih materijala kao što su celuloza, glina, trstka, lan, slama, ovčja vuna i drugi. Ovi materijali imaju malo lošija termoizolaciona svojstva pa su uglavnom potrebne i veće debljine. Uglavnom se koriste lokalno, a prema izvoru sirovine za proizvodnju jer se tako štedi na troškovima prevoza i td.
Za pravilan izbor materijala za toplotnu izolaciju potrebno je dobro poznavati sva svojstva materijala njegove prednosti ali i mane.
Za postizanje dobre toplotne izolacije spoljašnjeg zida, preporučljivi koeficijent toplotne provodljivosti iznosi U=0,35 W/m2K, a sa navedene tabele možete videti koliku debljinu određenog materijala je potrebno ugraditi da bi se ostvarila željena toplotna provodljivost.

MATERIJALI TOPLOTNE IZOLACIJE TOPLOTNA PROVODLJIVOST (W/mK) POTREBNA DEBLJINA (cm) ZA U=0,35 W/m2K
KAMENA VUNA 0,035 do 0,050 9-11
STIROPOR 0,035 do 0,040 9-10
EKSTRUDIRANA POLISTIRENSKA PENA 0,030 do 0,040 8-10
TVRDA POLIURETANSKA PENA 0,020 do 0,040 7-9
DRVENA VUNA 0,065 do 0,09 16-20
EKSPANDIRANI PERLIT 0,040 do 0,065 10-16
EKSPANIDIRANA PLUTA 0,045 do 0,055 11-14
OVČJA VUNA 0,040 10-11
SLAMA 0,090 do 0,130 20-35